Author: Mix

Još jedan utorak…

Trening utrokom često najavimo kao „dan kada smo rezervisali stepenice u podnožiju Sata na tvrđavi“. Tu smo već četiri godine svakog utorka bez obzira da li je vedro ili oblačno, da li pada kiša ili sneg, da li je sat pomeren unapred ili unazad. Tu smo svakog utorka i trening se zaista uvek održava. Uvek će neko biti tu i imaćeš društvo za dobar trening od 30 minuta za nula dinara, dva puta nedeljno.

Kroz vreme se formirala mala ekipa i u duhu November Project-a volimo da se zovemo pleme. Naše pleme se menja kroz vreme, nekad nas ima više nekad manje, ali tu smo. Svi smo različiti po godinama, zanimanju, hobiju, visini, težini, sportisti, rekreativci, u dobroj kondiciji ili ne baš tako dobroj… Razlike su dobre! One nas čine boljim jer jedni od drugih možemo mnogo toga da naučimo i da budemo bolji ljudi.Ono što se ne menja je otvoren zagrljaj za sve koji dođu, podrška za redovno treniranje kako bismo postigli  ili održali kondiciju, kako bismo bili zdravi i zadovoljni sobom. Zamisli da imaš veliku familiju i da njeni  članovi žive rasejani po celom svetu, trenutno u 43 grada i da ima tendenciju da nastavi da se širi. I ako te put nanese u bilo koji od ta 43 grada ti znaš da tamo imaš nekog svog , ko će te dočekati raširenih ruku. Svet tada izgleda mnogo manji nego što jeste, zar ne!? Tako izgleda biti deo November Project porodice.

Većini je poznat onaj osećaj kada želi da se pokrene, redovnije vežba, bude zadovoljniji svojim zdravljem, izgledom.Možda  bi probao neki novi način rekreacije, bio više na otovrenom. Kada ne bi morao da se uklapa u večernje termine koje bi nekada radije proveo sa društvom ili porodicom. Kada te izgovori pobede jer  sam teško održavaš kontinuitet ili odustaješ u startu. U tome je tajna našeg malog plemena. Mi smo tu jedni za druge da započnemo dan na najbolji način, da podržimo kontinuitet u vežbanju i iznad svega da to uradimo na zabavan način. Zajedno lakše pobeđujemo izgovore i zajedno pravimo te slatke male pobede nad samim sobom, jer ako uspeš da pobediš sebe u malim bitkama ni velike ti neće biti problem. Dakle, utorak, 29.august 2017. rezervisan za stepenice u 6:30. Neki su redovni ne propuštaju ni jedan trening, neki mogu doći samo kada su na godišnjem odmoru a žive u gradu, a neki  kada dođu iz inostranstva u posetu rodbini. Svi znaju da će utorkom u Novom Sadu odraditi dobar trening na stepenicama tvrđave i da trening počinje tačno u 6:30. Danas su noge tapkale gore-dole, ali smo odmorišta iskoristili za trbušnjake. Trening smo završili zajedničkom vežbom na platou ispred Sata čisto da još malo uživamo u pogledu na naš grad. Mi smo naš Dan napisali velikim slovom. Meni lično jutros nije bila potrebna kafa po dolasku na posao. A verujem da je mnoge nervirao moj osmeh jer svoj još nisu stigli da probude.

Taj osećaj zadovoljstva se proteže kroz ceo dan jer si već odradio svoj trening koji ti da energiju za bilo šta što te čeka,  smejao se pri tome sa dobrom ekipom koliko god možda bio neraspoložen, zreo za godišnji odmor ili u otporu što si se vratio sa istog. Pozivamo te da se pokreneš i da nam se pridružiš. Dođi da proveriš da li smo u pravu kada pričamo o radosti malih pobeda i kako nas one čine boljim ljudima. A ako smo mi bolji i svet oko nas će biti bolje mesto.

Samo se pojavi! Vidimo se. 🙂

Milica

Kako i zašto… Miksova priča

Želim da sa vama podelim priču kako i zašto je nastala grupa Dobro Jutro, sada već više od godinu i po dana November Project Srbija. Za početak, malo uvoda.

Sam November Prodžekt (November Project) nastao je u Bostonu, godine 2011. kao želja dva drugara, bivša veslača univerzitetskog osmerca Nortistern univerziteta (Northeastern University), da ostanu u formi i tokom zimski meseci, jer su primetili da od kako su prestali aktivno da treniraju imaju svu silu izgovora da se ne izvuku napolje i trče i urade neki trening. Šta je falilo? Pa falila je ekipa koju nisi hteo i nisi smeo da „ispališ“ i ne pojaviš se. U osmercu ili bilo kom veslačkom čamcu, ne može da fali neko i da se i dalje uradi veslački trening kako treba. Ili, ako na trci izgubiš za par stotinki, kako možeš da znaš da to nije baš zbog ona dva-tri treninga na kojima se nisi pojavio, a ekipa nije veslala nego je radila na suvom? Da bi obavezali jedan drugog, napravili su tabelu na Guglu, nazvali je jednostavno November Project i krenuli da upisuju dane kada će da treniraju. Sada više nije bilo vrdanja.

Mali pritisak na „FF“ dugme: neko ih je video da treniraju na stepenicama Harvard stadionu, pitao da se pridruži na tom treningu, „okej, što da ne“…. javila se ideja da preko društvenih mreža i oni pozovu ljude na treninge, počeli su to da rade, vest se proširila, malo tvitovanja, malo fejsbuka, malo direktne priče sa ljudima u cilju regrutovanja novih ljudi, pa i novi ljudi tvituju, fotografišu i… od novembarske bljuzgave vlažne pahuljice koja tek najavljuje sneg sada je već nastala ogromna grudva koja se kotrlja.
Danas: November Prodžekt postoji u 43 grada na svetu, od SAD i Kanade preko Rejkjavika, Londona, Amsterdama i Novog Sada, sve do Hong Konga i Mirija (Malezija). I neće se tu završiti.

Bojan
Jedan od dvojice osnivača NP, dečko iz Novog Sada, čovek koga znam od 1995-6. Zajedno smo trenirali u veslačkom klubu „Danubius 1885“. Hm… preko dvadeset godina. Možda nisam baš ovo trebao da spomenem da ne bih skontao koliko sam zapravo mator. Bojan i ja nikada nismo zajedno veslali neku trku, ali to nas nije sprečilo da se dobro slažemo i upoznamo. Napustio sam veslanje 1998. godine, ali Bojan je nastavio da se takmiči kao član reprezentacije, dobio stipendiju na Nortistern univerzitetu, upoznao Brogana („čist“ Amerikanac, drugi osnivač NP), veslali su zajedno godinama, ostali u kontaktu i posle studija, odlučili da opet treniraju zajedno i… ah, da, to sam rekao u uvodu….

Gledao sam kako NP priča raste i dobija na značaju i čuo priču iz prve ruke kako je sve počelo. Bilo mi je drago što znam lika koji je započeo tako pozitivnu priču i priču koja je promenila živote mnogih ljudi na bolje. Bio sam ponosan na njega i još uvek jesam. Pitao me je o pokretanju NP u Novom Sadu, ali bio sam iskren i rekao da nisam baš siguran da bih bio posvećen tome u potpunosti pa da ga posle razočaram time što bih odustao od svega, zbog ko zna kog razloga.

Miks

Veslanje je najbolji sport koji znam. Đavolski težak, ali u isto vreme nezamislivo lep, bilo da je to miris svežeg jutra dok prelazim kilometar po kilometar po reci, gledam crvenu kuglu kako polako nastaje u vodenom ogledalu dok se dan gasi ili se jednostavno osećam snažno deleći čamac sa još tri momka iščekujući komandu „idemo“ spreman da započnem još jedan interval, veslajući najjače što mogu.
Nažalost, sa veslanjem sam morao da prestanem 1998. i odustanem od daljeg takmičenja. Doktorov savet je bio da zaboravim na tegove i da se fokusiram na aerobne aktivnosti poput biciklizma, trčanja, plivanja… Hm… već tada sam znao da to što neću veslati i ne mora da bude tako loše. Počeo sam da radim sve to što mi je rečeno da smem, samo da bih radio neki trening i bio aktivan, bez nekog posebnog plana, programa i bez pritiska poput „danas moraš da uradiš ovo, toliko puta, toliko brzo“. To je trajalo petnaest godina, sa svim povredama, pauzama, oporavcima, brzinskim i dužinskim rekordima. Jedini protivnik koga sam imao sam bio ja sam. Svih tih godina vodila me je želja da se osećam jače i bolje sutra nego što se osećam danas i da vidim da sam napredovao u poređenju sa onim što sam mogao pre recimo godinu dana.

I onda? Onda sam se obreo u Bostonu, u septembru 2013. Uradio sam dva treninga sa NP plemenom, jedan je bio na Harvard stadionu, završen sa drhtavim nogama, a drugi je bio u petak, sa trčanjem uzbrdo i moje nogice se nisu osećale ništa bolje posle toga. Osim toga što sam pronašao moju mantru za teške momente na treninzima i trkama koju ću koristiti u godinama koje dolaze, osetio sam čistu energiju ljudi koji podržavaju jedni druge da urade ono što će učiniti da se osećaju bolje, da završe ono što su započeli i da nastave da idu dalje, bez obzira na okolnosti. Posle toga, odgovor na pitanje o započinjanju treninga u Novom Sadu je bio malo drugačiji.

 

November Project Srbija

Sve je počelo u oktobru 2013. Prvi trening u 6:30 smo uradili moj drugar Vlada i ja. Onda se pojavila Milica, pa Marijana, Jasna… i počeli smo da rastemo. Svako je našao nešto dobro u ustajanju iz kreveta previše rano za posao, samo da bi uspeo da uradi trening pre nego što dan zapravo počne za većinu ljudi. „Dobro jutro“ je ime grupe na Fejsbuku koju smo napravili kako bi ljudi znali da se nešto dešava. Nekada nas je bilo samo dvojica pa smo delili stepenice u mraku ili trčali na obali reke, ali treninzi su se nastavili i kako je vreme prolazili, bio sam sve više siguran da će to da traje. Bez obzira koliko nas je, znam da svako dolazi na treninge jer mu to prija i želim da tako i ostane.

Odlazeći na treninge, iskusio sam moj rodni grad iz potpuno druge perspektive. Tokom cele godine zapažao sam stvari koje ranije nisam. Video sam Novi Sad mokar, kišan, vetrovit, zavejan, mračan, sunčan, oblačan, u svim zamislivim bojama, bez ijedne osobe na ulici ili sa samo nekoliko ljudi koji šetaju pse ili se vraćaju kući iz izlaska. Kako nisam neko ko ustaje jako rano, ovo je bio potpuno novi svet za mene, ali dobar. Kada sam počeo da „bacam koske“ kolegama po ulasku u kancelariju utorkom i petkom, shvatio sam koliko se zapravo sjajno osećam. Nikada ne znam šta dan donosi, ali bar ga započinjem onako kako ja hoću i to pravi veliku razliku u mom stavu u ostatku dana. Želim da to podelim sa ljudima, a saznanje da postoje drugi koji osećaju isto, čini da se ja osećam još bolje. Lep krug.

To što smo postali deo November Prodžekt porodice podiglo je sve na viši nivo. Razmena treninga i izazova sa gradovima-pobratimima (Finiks i Čikago) i gledanje kako druga plemena započinju dan u SAD, Kanadi, Islandu, Londonu i Amsterdamu,  na mene ostavlja utisak kao da se posle dobrog treninga pozdravljam sa celim svetom. Prošle godine, 25. oktobra, kada smo slavili treći rođendan od kada smo počeli da treniramo, a prvi kao NP Srbija, imali smo više prijatelja sa kojima smo to podelili nego ikada. Inače, za rođendan nismo uzeli datum prvog treninga nego prvog treninga koji je završio u albumu na grupi Dobro jutro.

Naše NP pleme je jako, ono raste, naša energija je dobra i snažna, a dobre stvari rastu tako što se dele sa drugima.

Zagrlite nekog, zagrlite dan i uživajte u svakom koji je pred vama.

Vidimo se na treninzima!

Miks

 

Podrška za olimpijce

Trening je bio inspirisan vaterpolistima koji su počinjali završne borbe za medalje i jedinu titulu koja im nedostaje. Nismo zaboravili ni ostale ekipne sportove košarku i odbojku. Kako ova beleška o treningu malo kasni, možemo sa ponosom da kažemo da je podrška bila više nego uspešna. Sve ekipe su prošle dalje, a Štefanek je osvojio zlato.

Neka sledeći tematski trening bude posvećen nekoj tituli, zašto da ne? 🙂

Beba je proslavila svoj prvi rođendan na jutarnjim treninzima, pa je opet bilo prilike da se zasladimo, a kako je to izgledalo biti vaterpolista na stepenicama, možete videti ovde.

Sa treninzima nastavljamo već sutra. Vidimo se na keju u 6:30!

IMG_2758

Dupli program

Hej! Tu smo i dalje. Utorak? Gospodari stepenica su uradili trening u krilu Tvrđave i javili se na Instagramu. Od nedavno se šepurimo i tamo. Možete nas pratiti ovde. Najavljivaćemo treninge, javljati se sa njih i dočaravati atmosferu naših jutarnjih druženja.

A u petak? Povratak gekona, jutarnjih reptila koji su ponovo razmrdali grad. Dodali su još par vežbica i srcem se zahvalili gradu-pobratimu Čikagu za ovaj pozdrav. Fotografije od petka se nalaze ovde.

Vidimo se sutra na Tvrđavi! 6:30, kao i svakog utorka.

instagram

Najbezbedniji trening ikada

Nikada se nismo osećali bezbednije. Rečna mornarica se spremala za defile, pa smo pod budnim okom mornara odradili trening. Četiri vežbe i najmanji mogući krug. Opet u raznim bojama, da bude interesantnije. Foto izveštaj kao najbolji poziv za sutrašnjeg trening na stepenicama Tvrđave. Vidimo se ujutru!
 
We’ve never felt safer. River navy was making preparations for a defile, so we did the workout under the sailor’s supervision. Four exercises and the smallest circle. In various colours again, just to make it more interesting. The photo report as the best invitation for the tomorrow’s workout at the stairs of the fortress. See you in the morning!
Neka igre počnu!
Let the games begin!
IMG_2644

Zdravo juli / Bye Bye July

Što se nas tiče, juli je gotov. Jutro je mirisalo na jesen (!?), verovali ili ne. Da je leto shvatili smo čim smo krenuli da radimo. Mnogo sparno, sa najavljenom kišom koja nikada nije stigla. A na obali reke bilo je skakanja, sklekova, trčanja uzbrdo unazad… i onda za kraj dvominutno skleči, skači, propadaj… Vikend je mogao da počne. Fotke? Ovde.

Vidimo se u utorak!

As far as we are concerned, July is over. The morning smelled like autumn (!?), believe it or not. We realized it’s still summer as soon as the workout started. Very humid, with the predicted rain that never came. On the river bank there were jumps, push-ups, backward uphill runs and in the end the two-two minute dash of push-up, jumps and dips. The weekend could start. Photos? Here.

See you on Tuesday!

IMG_2538

Sivi utorak

Sivo nebo i teške noge. Tako bi se trening opisao u jednoj rečenici. Dolazeća kiša pobrinula se da se teško krećemo, ali nije bilo odustajanja. Miks je poranio pa je imao i susret sa kucanom, kucan ga je pojurio, ali onda je humanoid iskoristio svoju veličinu, poplašio psa da bi se ovaj bežeći zakucao u žičanu ogradu. Čak i dolazak na trening može biti interesantan 🙂

Bili smo brži od kiše i zajedno mahnuli gradu sa Tvrđave. Vidimo se u petak! Više fotki možete videti ovde.

Grey sky and heavy legs. That’s how the workout could be described in one sentence. The upcoming rain made us move hard, but there was no quitting. Mix started a bit earlier and had an encounter with a dog, the dog chased him, but then the humanoid used his size, chased the dog back and made him hit the wired fence head-on. Even coming to workout can be interesting.

In the end, we were faster then the rain and together waved the city from the fortress. See you on Friday! More photos you may see here.

 

IMG_2375

22.07.2016.

I bi petak…

Svašta se desilo. Kej je opet bio čist, Milica se vratila iz Rusije, a Rada se pozdravila pred povratak u Pariz.

Trening? Trčkaraj, skači, stepenice, opet skači, radi sklekove… i za kraj… vežba u parovima. Dva minuta kao uvertira za dan i dolazeći vikend.

Malo više fotki je ovde.

And there was Friday… Many things happened. The quay was clean again, Milica was back from Russia and Rada waved goodbye before she left for Paris.

The workout? Run, jump, stairs, jump, push-ups, and in the end… exercise in pairs. Two minutes as the overture for the day and the upcoming weekend.

More photos you may find here.

IMG_2150