Srećan vam novi krug godišnjih doba!

Početak je godine, vreme za nove želje, postavljanje novih ciljeva, nade  pomešane sa neizvesnošću ili možda doze pesimizma „za protiv uroka“. Početak godine može da izgleda kao dosezanje vrha na rolerkosteru, kada vozić taman uspori dovoljno i vožnja ne izgleda tako strašno, ali znamo da posle tog uspona sledi početak nekog novog kruga. Kako će izgledati ono što sledi i šta će nam novo doneti? To je putovanje koje je ispred nas.

Putovati! Jedna od želja za sebe i druge. Putovati što dalje, raznovrsnije, upoznati druge ljude, predele, kulture.  Ali može se putovati bez pakovanja kofera i kad si miran na jednom mestu, svom mestu. Osvrnuću se na neke činjenice i malo NP „rečnika“ pre nego nastavim.

Dakle, ideja NP treninga je da osim što u svom gradu možeš da vežbaš u društvu, upoznaš nove ljude i članarina je doživotno besplatna, isto to možeš i ako si negde na putu. Mi volimo da obećamo jedni drugima da ćemo se pojaviti i da računamo jedni na druge. To bi na engleskom bilo „verbal“ iliti „ dajem reč“ . E, kada je spojiš sa putovanjem ( „traveling“ ) dobijaš zanimljiv izazov skraćeno nazvan #traverbal . Dajem reč da ću se pojaviti na treningu npr. u Amsterdamu ( skraćeno: #traverbal Amsterdam). Zvuči dobro, zar ne?

Mi volimo da tagujemo naše majice sprejom na grudima sa  „ November Project“. U ovoj priči to je najbolji pasoš i znak prepoznavanja gde god se pojaviš a ima NP . Čudan osećaj pripadanja nekoj uvrnutoj porodici koju spaja tako banalna stvar kao što je vežbanje.

Ali da se vratim putovanjima u mestu. Pre tri godine prvi put nam se na treningu pojavio neko ko nije iz Novog  Sada. Nije čak ni sa našeg kontinenta. Pojavila se Ejmi ( Amy, Chicago). Ona je član NP Čikaga i došla je turistički do Nemačke, a onda pronašla povoljne letove do Beograda i sama izguglala kako da dođe do nas. Desio se prvi #traverbal Novi Sad. Mi nismo prešli toliko kilometara kao ona, ali smo definitivno putovali zajedno.

Posle Ejmi, u naredne tri godine smo imali priliku da upoznamo Melisu ( Melissa, Chicago), Lizl i Kati (Liesl,Kathie, Phoenix), Kejti (Katie,New Orleans), Džeki (Jackie,Phoenix) i Eriku (Erica, New York). I svaka je donela neku svoju priču kako o tome zašto je baš došla u Srbiju, tako i svoju ličnu, životnu. Mogla bih o svakoj od njih da pišem posebno, ima tu materijala za nastavke , ali ne zamerite što ću to sada preskočiti. Htela bih ovom prilikom da istaknem ono što sam od njih dobila.

Čudni su ti susreti. U isto vreme vidiš nekog prvi put u životu, a kao da se poznajete od ranije. Kad pričate npr o svom gradu ili sebi, to malo liči na objašnjavanje detetu, jer pred vama je neko ko ne podrazumeva mnogo toga i ne odustaje od svog : “A, kako? A, zašto?” Morate se potruditi da nađete prave reči i da ne komplikujete. Ta potraga je zapravo ogledalo onog što zaista znate i osećate o sebi i svom mestu. Svakako je izazov pred vama.

Naše gošće su bile radoznale svaka na svoj način, a mi smo se potrudili da odgovorimo na sva pitanja. Uvek je zanimljivo čuti kako drugi ljudi doživljavaju ono što je za nas svakodnevnica ili je uporediti sa njihovom. Kao i pitanje pred rastanak : “Koji suvenir da ponesu ( a da nemaju problem na carini) ?”

Otkrile su mi koliko sam zapravo ponosna na svoj grad. Koliko (ne)znam o njemu, o Srbiji , istoriji, o običajima, hrani, ljudima, odnosima, šta volim/ne volim, šta smatram najznačajnijim ili najlepšim , a šta ne tako lepim i značajnim. Šta podrazumevam jer je stalno tu. Koga podrazumevam jer je stalno tu. Koliko sam prisutna i koliko cenim ono što imam. Da li se stidim ili ponosim. Da li pripadam ili ne. Koje su moje predrasude prema drugim ljudima, zemljama, njihovim problemima ili kvalitetu života.

Jedan od načina da bolje upoznaš i razumeš sebe je da imaš saznanje o mestu gde živiš i o ljudima sa kojima deliš  taj prostor.Na kraju krajeva to je jedan od kofera koji sigurno uvek i svuda nosiš sa sobom.

 Kada se pojavi neko ko živi jako daleko, iz nekog drugog miljea, osim što ti da osećaj da se Svet smanjio i da kad postoji dobra volja prepreke padaju. Takođe ti da osećaj koliko su ljudi Ljudi gde god živeli i kako težimo zapravo ka istim stvarima. Kako nas razlike mogu obogatiti ako dozvolimo da se zaista sretnemo sa drugima, da ih vidimo i čujemo.

Putovanja nam daju širinu i bogatstvo. U susretu sa drugima imamo priliku da rastemo i da se menjamo. I nadam se budemo bolji ljudi.

Želim vam da putujete u ovom novom krugu godišnjih doba.

Što dalje i što bliže.

Budite radoznali i otvoreni za sve što je  ispred vas.

Srećno!

Posted on: January 12, 2019

Leave a Reply

Your email address will not be published.