Moj pogled na stvari

Obično se pod “pasjim vremenom” ili “pasjim životom” podrazumeva nešto loše ili neprijatno. Kao pripadnik pomenute vrste, moram da napomenem da to ima i svojih dobrih strana. Evo recimo, jutros… Taman sam završio noćnu bleju u Dunavskom parku, ekipa se razišla i u nedostatku točkova za kojima bih mogao da jurim, prekontavao  sam gde bih mogao na miru da otkuntam, kada je naišla neka roza jakna i to još trčeći. Ah, pa to se ne propušta, jednostavno moram da vidim kuda ide, možda bude dobro zezanje.

Ladno je prešla preko te neke velike vode i našla se sa još nekom sličnom ekipom koja prednje noge ne koristi baš za kretanje. Odmah je počelo da biva interesantno, nešto su dreknuli i onda krenuli da trče po stepenicama na zadnjim nogama. Eeeej… i to na razne strane… nisam znao gde ću pre. Spuštali su se nekad na sve četiri, ali ne mogu ja da pratim te vežbe, ne idu mi od šapa, tako da sam jedva čekao da opet krenu gore ili dole. Zabava totalna, mada posle nekog vremena osetio sam da nije baš ni zezanje stalno tako trčkarati, ipak umara.

Kao da su znali, onda je uleteo obrok, visokoproteinski, taman za mišićnu masu. Bila je tu neka crna ekipa, repata, mačkama ih zovu, došli da jedu, ladno… ali sve sam ja to razjurio. Di bre da mi otimaju klopu.

Oni dvonogi nisu nikako prestajali, i taman kad je jedan deo otišao, pojavili se neki drugi, isto tako raznobojni i raznostrani pa je opet bilo tamo-vamo svuda. Gotivne su i one bele lopte kad mi bace, samo brate, raspadnu se čim padnu ili ih zagrizem. A i nisu nešto jestive, kao voda su i još mi trnu zubi. Svašta prave danas.

Na kraju su se ovi šareni izudarali šapama nekako čudno, te sa jednom, te sa dve i razgulili. Krenuo sam za njima do grada, već je bilo uveliko svanulo, a to znači da se povećao broj prilika za novu klopu ili zavlačenje na toplo, da odmorim. Ova ekipa od jutros ispala baš dobra… moraću opet da se nacrtam kod Dunavskog parka, samo da skontam kad se okupljaju, znam da sam ih jednom video tamo. Neće mi zbrisati, vala sam lepo počeo dan umesto da sam se opet pokočio negde spavajući na hladnom.

Eto… to je bilo moje jutro, sad begam, vreme je da sa mojim garišonima malo zezam čuvara Ledene šume… Vidimo se opet!

Posted on: December 5, 2017

Leave a Reply

Your email address will not be published.